Opel

Opel - istorijat marke automobila (kraj članka)

Značajan momenat u Opel istoriji se dogodio 1909. U to vreme je proizveden Opel model 4/8 PS, poznat kao "Doktorwagen". Zahvaljujući svojom pouzdanošću i robusnosti su ga zavoleli lekari, koji su sa njim vozili svoje pacijente. U to vreme putevi nisu bili asfaltirani i često se vozilo neravnim poljskim putevima i šumskim stazama. "Doktorwagen" je prodavan za samo 3950 maraka, što je bila polovina od od onoga što su u to vreme koštali isto opremljeni modeli konkurencije.
Godine 1911 fabrika je Opel je praktično uništena u požaru i sagradjena je nova, modernija. Od 1914, Opel je postao najveći nemački proizvodjač motornih vozila.
Opel postaje prvi nemački proizvodjač koji u proizvodnji koristi montažne trake. Ove monatžne trake Opel 1924 koristi za proizvodnju novog dvoseda, pod nazivom "Laubfrosch". Model "Laubfrosch" je bio u zelenom laku. Automobil s eprodaje za 4500 maraka, ali je u narednih šest godina, Opel smanjio cenu ovog modela na samo 1990 maraka. U početku zbog nižih troškova proizvodnje pomoću montažne trake, ali i zbog oštrog pada potražnje u vreme ekonomske krize. Automobili Adam Opel kompanije su tako postali prevozno sredstvo n esamo za bogate, ali za ljude svih klasa.
Godine 1928, Opel ima 37,5% udela na tržištu automobila u Nemačkoj i bio je možda najveći izvoznik automobila. U to vreme, Opel je predstavio prvi model sa osam cilindira. Bio je to model Regent. Opel je postao vidljiv i kroz svoj istraživački program RAK, koji je istraživao rekativni pogon. Prototipovi RAK 1, 2 i 3 su lomili brzinske rekorde.
AMerička kompanija General Motors je bil aimpresionirana naprednom proizvodnom opremom firme Opel, tako da je u Martu 1929 kupila 80% Adam Opel kompanije. U 1931, Opel je GM-u prodao ostatak a porodica je za tu transakciju dobila $ 33.300.000. Nakon tog aje postavljena driga fabrika u Brandenburgu za proizvodnju modela "Blitz" (Munja), kji je bio lako teretno vozilo.
U 1935, Opel postaje prvi nemački proizvodjač sa više od 100.000 vozila godišnje. Takodje zahvaljujući popularnom modelu P4. Njegova prodajna cena je bila samo 1650 maraka, a imao je motor sa četiri cilindra zapremine 1,1 litar, a snagu 23 ks i maksimalnu brzinu od 85 km/h. Opel je takodje u Nemačkoj kao prvi masovno počeo da proizvodi vozilo sa metalnom samonosećom karoserijom. Ovaj model je bio označen kao Olympia. Zahvaljujući svojoj maloj težini i aerodinamci su poboljšane performanse i snižena potrošnja goriva.
U 1939 je predstavljen izuzetno uspešan model Kapitan, sa 2,5 l šestocilindričnim motorom, metalnom karoserijom, prednjim nezavisnim amortizerima, hidrauličnim amoretizerima, toplovodnim grejanjem i centralnim brzinomerom. Pre izbijanja Drugog svetskog rata fabriku je napustilo 25 374 komada Opel Kapitana. U jesen 1940, je privremeno zbog rata obustavljena.
Drugi svetski rat je doprineo da u Rüsselsheimu jedne godine (1945) u čitavoj Opel istoriji, nije proizvedeno ni jedno vozilo. Pre nego što je izbio ratni konflikt, Opel je sebe proglašavao kao najvećeg proizvodjača u Evropi. Kombinacija Opel znaja i GM finansijskih mogućnosti je do izbijanja rata imala velike uspehe.
Posle Juna 1940, kada je prekinuta Opel veza sa AMerikom, fabrika u Rüsselsheimu nije igrala važnu ulogu u pripremama Nemačke za rat. Ni Opel ni Ford fabrika u Kelnu, nisu zbog svojih spoljnih odnosa smatrane dovoljno pouzdane da bi mogle proizvoditi tenkove. U početku je izgledal oda će rat biti kratak i u korist Nemačke. Automobilske fabrike su bilo zatvorene zbog štednje sirovina.
Kada je 1942 shvaćeno da će se rat nastaviti, fabrike automobila su prepravljene za proizvodnju u vojne svrhe. Dakle, Opel je počeo proizvodnju delova za avione. Samo fabrika u Brandenburgu je dalje nastavila sa svojim proizvodnim programom teretnih kamiona.
Posle rata, Opel se brzo oporavio, prvi posleratni automobil je napusti fabriku već 1946. Od 1950 fabrika u Rüsselsheimu je potpuno modernizovana. Tri godine kasnije je opet bila u mogućnosti da proizvede više od 100.000 automobila godišnje. Godine 1956, Opel je pordao ukupno 207.010 automobila, što mu je obezbedilo 17,6% udeo na tržištu. Ove godine Opel slavi 200 miliona proizvedenih automobila.
Drugi kritičan period za proizvodjača automobila dolazi sedamdesetih godina, kada je svet pogodila naftna kriza. Bila je praćena znatnim promenama u zahtevima klijenata no nove automobile. Opel je regovao novim modelima sa moćnim ali ekonomskim motorima sa niskom potrošnjom goriva. U to vreme Opel je uveo model Rekord E. Imao je savršeno aerodinamično rešenje karoserije i postao je omiljen medju kupcima. Sledeći modeli Senator i Monza su postavili novi standars u klasi luksuznih automobila.
Godine 1986 je uspešan model Opel Rekord bio zamenjen novi modleom Omega. To je ekonomična limuzina sa dobrom aerodinamikom i inovativnim sistemom ubrizgavanja goriva. Dobio je prestižnu nagradu Auto Godine. Sledi novi model Vectra, kiji je zamenio model Ascona. A u 1990 se pojavio novi model kupe Calibra, koji je postao lider na tržištu u svom segmenu. Godine 1991, je okončana proizvodnja modela Kadett.
Opel je takodje pionir na polju bezbednosti. Od 1995, SVi modeli su opremani sa vazdušnim jastucima ispred vozača i suvozača. Deo bezbednosti su i hibridni bočni vazdušni jastuci, pirotrhnički prekidač sigurnosnih pojaseva i kočiono sistem ABS. Patentirani sistem montaže pedala (PRS) koji se koristi na primer u modelu Astra značajno smanjuje rizik povreda nogu kod frontalnog sudara.
U 2009, američki General Motors, Opel vlasnik, se našao na ivici bankrota. Nemačka vlada se zato dogovorila sa kanadsko-austriskim konzorcijumom koji je fromiran od strane proizvodjača auto delova Magna International i ruske banke Sberbank na preuzimanju firme Opel. U novembru 2009 predstavnici General Motors su iznenadjujuće odstupili od ovog dogovora, pošto su zaključili da je firma Opel ključna za njihovu globalnu strategiju.