Renault

Renault - istorijat marke automobila (kraj članka)

Kada je Fernand 1906. godine napustio kompaniju, Luis je preuzeo kontrolu. Renault se vrlo brzo posvetio inovacijama. 1899. godine Renault proizvodi svoj prvi sedan. U to vreme, automobil je bio vrlo luksuzna roba. Najniža cena za Renault je bila 3000 franaka, što je suma koju je prosečan radnik zarađivao za 10 godina. Do početka Prvog Svetskog rata Renault je počeo sa proizvodnjom taksi automobila, autobusa, kamiona i komercijalnih vozila. Kompanija je takođe izvozila svoje motore na tržište Sjedinjenih država. Tokom rata Renault se preorijentisao na proizvodnju municije, vojnih vozila i aviona. Nakon Prvog Svetskog rata, Renault je nagrađen Legijom časti za inovacije u vojnoj tehnologiji, uključujući i revolucionarni tenk FT-17.
Luis nakon 1918. proširuje delatnost kompanije i počinje sa proizvodnjom poljoprovredne i industrijske mehanizacije. Ipak, pokušava da se fokusira uglavnom na popularne male, dostupne automobile.
Renault automobili pre Prvog Svetskog rata imali su veoma karakterističan prednji deo, zbog načina postavljanja hladnjaka, koji je dobio naziv kanta za ugalj. Ovi automobili su se proizvodili sve do dvadesetih godina prošlog veka. Kasnije, Renault je prešao na klasičan izgled prednjeg dela. Takođe, 1925. simbol koji se nalazio na haubi je promenuo oblik iz originalnog kvadratnog u, i danas korišćeni, oblik dijamanta. Renault je predstavio svoje modele na Pariskom Moto šou, koji se održavao svakog Septembra ili Oktobra. To dovodi do blage konfuzije. Naime, model 1927 se proizvodio uglavnom 1928. itd.
Renault u to doba ima široku gamu proizvoda, od malih do velikih vozila. 1928. godine Renault proizvodi ukupno 45 809 automobila. Sedam različitih modela, počevši od 6cv, preko 10cv, Monasix-a, 15cv, vivasix, 18/24cv do 40 CV. Sa različizim izgledom karoserije ukupno je bilo 8 modela. Najekskluzivniji model je bio sa zatvorenim krovom, dok je roudster, takozvani torpedo, bio najjeftiniji.
Od 1928. godine Renault počinje veoma važan prodor na tržište Velike Britanije, koje je u to vreme bilo vrlo veliko, a vozila su slata i u kolonije. U kolonijama su prodavana vozila sa visokom šasijom, poboljšanim hlađenjem i sa više tipova karoserije. Izvoz u Sjedinjene države je u to vreme dosta opao zbog visokih cena pre Prvog Svetskog rata. Renault NM 40CV turer je koštao više od 4600 dolara, skoro kao i V12 Kadilak turer. Zatvoreni Renault sedan je imao osnovnu cenu od 6000 dolara i bio je mnogo skuplji od kadilaka.
Sjajni automobili, pozanti kao de Grand Luxe Renault, su se proizvodili u limitiranim serijama u dva tipa, kao šestocilindarski i osmocilindarski. Šesto cilindarski modeli Grand NM, PI i PR su 1927 uneli inovacije kao što su: zadnja osovina sa nezavisnim ogibljenjem što je značajno doprinelo stabilnosti s obzirom da su neki modeli postizali i preko 140 km/h. 1929. je predstavljen osmocilindrični model Reinastella. Ova linija je stalno unapređivana i kulminirala je predstavljanjem modela Suprastella 1939. godine.
Renaultovi Grad modeli su pravljeni sa velikim procentom aluminijuma. Motor, kočnice, transmisija, pod i sva limarija su napravljeni od aluminijuma. Zahvaljujući tome bilo ih je veoma malo, pošto je većina demontirana za vreme rata.
Nakon predaje Francuske 1940. godine, Luis Renault je odbio da proizvodi tenkove za Nemačku, koja je tada preuzela fabriku. Umesto toga, proizvodili su kamione za nemačke okupatore. Vlada Republike Francuske je Luisa nakon rata optužila za saradnju sa okupatorom, tako da je 1944. godine uhapšen. Umro je u zatvoru pre nego što je mogao da iznese svoju odbranu. Kasnije je ustanovljeno da je imao slomljen vrat, što ukazuje na ubistvo. Njegova industrijska imovina je konfiskovana od strane francuske vlade, a fabrika Renault je nacionalizovana.
U godinama neposredno posle nacionalizacije, Renault je doživeo preporod kroz model 4CV, koji je razvijen od strane Luisa Renaulta, ali je počeo da se proizvodi tek 1946. godine. Ovaj automobil je mogao da se takmiči sa modelima kao što su Morris Minor i Folcvagen Buba. Uspeh koji je postigao (prodato više od pola miliona jedinica) osigurao mu je proizvodnju sve do 1961. U ovo vreme proizvodio se i dvolitarski četvorocilindriči Renault Fregata. Međutim, uprkos uspesima, Renault je u to vreme bio pogođen nemirima i štrajkovima, koji su potrajali sve do osamdesetih.
Uspešni 4CV Renault Daufin je prodavan vrlo dobro. Kompanije je povećala proizvodnju i počela prodaju i u drugim zemljama, uključujući Afriku i Severnu Ameriku. Međutim, u severnoj Americi prodaja nije išla dobro. 1960. godine je već smatran zastarelim. Da bi ponovio uspeh Renault je 1961. i 1962. predstavio dva nova automobila, koji će postati veoma uspešni – Renault 4 i Renault 18. Proizvodnja Renaulta 4 je trajala sve do 1992. godine. Veći, Renault 10, koji je imao motor postavljen pozadi, nastavio je uspeh Renaulta R8. Međutim, to je bio poslednji Renault model koji je imao motor postavljen pozadi. Kompanija je postigla uspeh i sa modelom Renault 16, koji je predstavljen 1966. To je bio prvi sedan na svetu koji je bio veći od mini kategorije. Nasledio ga je manji model Renault 6, sličan modelu R16.
Renault, iako je bio ugrožen isto kao i drugi proizvođači tokom naftne krize sedamdesetih, proširio se na tržište jugo-istočne Azije. Kriza je naterala Renault da pokuša da osvoji i tržište Severne Amerike, ali se to kasnije završilo fijaskom. Renault je tada postavio filijale u Istočnoj Evropi, Dačija u Rumuniji i Južnoj Americi (mnogi od ovih su opstali do danas).
Tamo je vršena proizvodnja modela R8, R10, R12, R16, R15 sport, kupe R17, R18 I R20. Interesantno je da je Australijski Renault sklapao i modele Pežoa. Od 1977. sklapa se i Ford Kortina. Raskidanje ovog ugovora 1981. dovodi do zaključenja trke.
U Sjedinjenim Državama, Renault je ušao u partnerski odnos sa AMC-om i 1979. kupuje manji deo akcija te kompanije. U vreme kada je AMC krenuo sa proizvodnjom modela Džip Čiroki XJ, prodaja terenaca je pala, pa se AMC suočio sa bankrotstvom. Renault je pozajmio novac AMC-u da bi sačuvao proizvodnju. Ovo je povećalo procenat Renaulta na 47.5% u kompaniji. Renault je tada promenuo rukovodstvo AMC-a i postavio sopstvene ljude. Rezultat partnerstva je plasiranje modela Džip na tržište Evrope.
Prodaja Renault automobile na tržištu Amerike je u poređenju sa modelima Džipa bila veoma uspešna. Jedini izutetak je bio Renault Alijans (verzija Renaulta 9) koji je lansiran 1983. iz fabrike AMC-a u Viskonsinu. Došao je nakon modela Encore (verzija Renaulta 11). Vozila proizvedena u Viskonsinu su uskoro naišla na osudu kupaca koji su tvrdili da su veoma lošeg kvaliteta.
Konačno, nakon atentata na predsednika Renaulta Žorža Bizea 1987. AMC je prodat Krajsleru. Renault Medaljon, sedan verzija, se prodavao u Americi od 1987 do 1989 od strane Džip dilera. Međutim, nakon 1989. nijedan model Renaulta nije izvožen u Ameriku.
Iako je Renault gledao da podigne ugled, kompanija je patila od lošeg kvaliteta, što se posebno loše odrazilo na brend i model Renault 14, koji je viđen kao kulminacija problema u ranim osamdesetim.
U kasnim sedamdesetim i osamdesetim, Renault se uključuje u moto sport sa svojim novim izumima kao što su turbo bolidi u Formuli 1. Putnička vozila su takođe bila revolucionarna – Renault Espas je bio prvi MPV i tokom dve decenije ostao je najpoznatiji predstavnik svoje klase u Evropi. Dalje, druga generacija Renaulta 5 je proglašena automobilom godine u Evropi. Početkom osamdesetih su predstavljeni i Renault 9 i luksuzni Renault 25. Sa ovim modelima reputacija Renaulta se polako povećavala. Međutim, loš kvalitet je i dalje bio prisutan, što se dosta odražavalo na brend Renaulta. Kulminacija ovih problema je bio Renault 14. Iako je bio veoma uspešan u moto sportu, Renault je tokom 1984. gubio milijarde franaka mesečno, što je dovelo do deficita od 12.5 milijardi.
Francuska vlada je intervenisala i postavila Žorža Bizea na čelo kompanije. On je počeo da dramatično smanjuje troškove, prodaje nepotrebne delove kompanije, skoro potpuno je povukao Renault iz moto sporta i otpustio dosta radnika. Ovo je 1986. dovelo do smanjivanja deficita na polovinu. Ali je Žorž Bize ubijen Novembra 1986. od strane komunističke terorističke grupe Action Directe. Nasledio ga je Rejmond Levi, koji je nastavio u istom duhu kao Bize i dalje smanjujući deficit što je dovelo do stabilnosti kompanije 1987.
Finansijski stabilizovan, Renault je devedesetih godina izbacio veliki broj uspešnih modela, uključujući veoma uspešan Renault Klio, koji je zamenio Renault, drugu generaciju modela Espas, unapređeni Tvingo, Lagunu i Renault 19. Sredinom devedesetih na tržište izlazi Renault Megan koji je naslednik modela 19, prvi model koji je dostigao maksimum od 4 zvezdice na EuroNCAP testu. 1996. Renault je prestavio Megan Senik.
Godine 1996. dolazi se do zaključka da Renaultu šteti što je u vlasništvu države, tako da je kompanija privatizovana. Nova uprava je dozvolila kompaniji da se ponovo koncentriše na istočnu Evropu i Južnu Ameriku, uključujući izgradnju nove fabrike u Brazilu, poboljšanje infrastructure u Argentini i Turskoj. To je takođe značilo i kraj uspešne karijere u Formuli 1. 1999. Renault ulazi u alijansu sa Nisanom. Francuska vlada zadržava pravo nad 15.7% akcija Renaulta.