Audi

Audi - istorijat marke automobila (kraj članka)

Godine 1928, većinu akcija Audi je osvojio J. Rasmussen - vlasnik druge nemačke auto kuće DKW. Godine 1932, tokom Depresije je na inicijativu državne Saksonija banke (najveći poverilac) došlo do spajanja firmi Audi, DKW, Wanderer i Horch u društvo Auto Union AG sa sedištem u Chemnitz. Nastao je trenutni logo - spojena četiri kruga koji predstavljaju objedinjene kompanije. Ovaj logo se koristio sam na trkačkim automobilima firme Auto Union AG. Proizvodjači su nastavili proizvodnju automobila pod svojim imenom. U Grand Prix trkama su automobili Auto Union Rennabteilung bili uspešni i konkurisali su Mercedesu. U 1937 Auto Union je dostigao aerodinamične performanse sa snagom 545 konja i prvi put razvio brzinu na otvorenom putu preko 400km/h.
U to vreme veliki uspeh je imao mali automobil Audi model DKW Front, sa dvotaktnim motorom DKW od 600 kubika. Bio je automobil sa prednjim pgonom, drvenom konstrukcijom i tapacirungom od veštačke kože. Pripadao je najprodavanijim malim automobilima u Nemčkoj. Koncentracija fabrika u zajednicu se pokazala kao veoma dobar korak pošto se Auto Union veoma dobro razvijala. Kao jedna od prvih fabrika je počela da koristi prednosti vlastite logistike. Motori su se proizvodili u fabrici u Zschopau, karoserija u Berlinu a kompletacija u Zwickau. Auto Union je kao jedna od prvih u svetu, počela sa tzv. Crash testovima. Kao test vozila su korišćeni razni modeli DKW sa karoserijom od lima, drveta i plastike. To je omogućilo ispitivanje ponašanja različitih tipova karoserije u trenutku sudara.
Nakon izbijanja Drugog svetskog rata, Auto Union fabrike se, kao i većina nemačkih prizvodjača, pretvaraju u ratne proizvodnje. Tokom rata su zbog toga bile predmetem teških bombardovanja, tako da su bile ozbiljno oštećene. Izmedju ostalog proizvodile su i oklopna vozila, Sd-Kfz 222 za nemački Wermacht.
Nakon okupacije od strane Crvene armije 1945, fabrike su bile demontirane a oprema kao deo ratne reparacije odvezena u Sovjetski Savez. Ostala sredstva su bila oduzeta. Firma Auto Union AG, Chemnitz je u 1948 izbrisana iz privrednog registra. Bivša Audi fabrika je pretvorena u VEB Automobilwerk Zwickau. Godine 1949 je počela montaža predratnih modela. Ovi modeli DKW su nazivani IFA F8 a F9. Automobili su bili slični svoj verziji sa Zapada. Zapadni i Istočni modeli su bili opremljeni konvencionanim dvotaktnim motorom DKW. Kasnije su se u toj fabrici proizvodila vozila marke Trabant.
U Zapadnoj Nemačkoj, u bavarskom Ingolstadtu, je 1949, obnovena firma Auto Union. Uz pomoć kredita od bavarske vlade i zahvaljujući Maršalovom planu je pokrenuta proizvodnja vozila sa prednjim pogonem i dvotaktnim motorima. Takodje se ovde proizvodio i mali, ali snažan motocikl od 125 ccm i mali kombi DKW. Automobili iz Auto Union proizvodnje su se do šezdesetih godina proizvodili pod imenom DKW.
Nakon period u kojem je vlasnik Auto Union postao Daimler-Benz je fabriku u Daimler-Benz preuzeo Volkswagen Group a sa njom takodje prava na brend Auto Union. Šezdesetih godina prošlog veka, je opala popularnost dvotaktnih motora, pošto su potrošači počeli da daju prednost atraktivnijim četvorotaktnim motorima. Godine 1965, su počeli da se u model DKW F102 montiraju četvorotaktni motori. Pošto je brend DKW bio previš spojen sa dvotaktnim motorima, Volkswagen je presato da ga koristi a vozila zato prodavao pod imenom Audi. Kasnije varijante ovog modela su bile imenovane u skladu sa njihovom snagom, kao Audi 60, 75, 80 Super ? 90. Prodavali su se do 1972.
Godine 1969, Auto Union se spojila sa NSU, sa sedištem u Neckarsulm blizu Stuttgarta. Pedesetih godina NSU je bio najveći proizvodjač motocikala u svetu, ali je kasnije prešao na proizvodnju malih automobila kao što je NSU Prinz. NSU se takodje usmerio na novi rotacioni motor pod imenom Wankel. Danas se u fabrici Neckarsulm proizvode veliki modeli, Audi A6 i Audi A8, a takodje snažni Audi R8 i RS serije. Nakon spajanja, kompanija je promenila ime u Audi NSU Auto Union AG. (Kasnije u 1985 ime je skaćeno na Audi AG). Počeo je preporod marke Audi. Godine 1970 Volkwagen je predstavio Audi brend u SAD.
U martu 1980 na Geneva Motor Show mnogo pažnje privlači sportski kupe Audi quattro sa sistemom stalnog pogona na sva četiri točka. Prvi put je ponudjen model visokih performansi sa pogonom na sva četiri točka. Ovaj tip pogona je do tada korišćen samo kod kamiona i terenskih vozila. Godine 1986, Audi pokazuje mogućnosti svog quattro sistema. Automobil Audi 100 CC se popeo uz skijašku skakaonicu. Stalni pogon na sve točkove modela Audi quattro je doživeo i puno uspeha u motosportu i postepeno je bio uveden u ostale modele Audi.
Kao prvi masovno proizveden model sa aluminijumskom šasijom je 1994 predstavljen Audi A8. Od tada je počela upotreba oznaka A4, A6, A8, za svaki model. Početkom 2006, Audi je predstavio tehnologiju belih LED farova za dnevna svetla. LED diode su se prvi put pojavile na modleu Audi S6, i od tada proširile na sve serijske modele. Karakterističan oblik ovih farova je postao prepoznatljiva karakteristika modela Audi.
Danas je firma Audi jedan od najvećih proizvodjača automobila u Evropi. Njeni proizvodi pripadaju najkvalitetnijim i najsigurnijim u svetu. Audi je uvek vladao nad ostalima zahvaljujući tehnici, inovacijama, idejama i odličnim dizajnom. Trenutno iam Audi svoje pogone u Nemačkoj u Inglolstadtu i Neckarsulm, ali i u madjarskem Györu, slovačkoj Bratislavi i belgijskom Briselu. Audi se takodje montira u Bosni i Hercegovini, Indiji i Kini.